Pravi pas

- Znaš što? Tata mi je rekao da ćemo kupiti pravog psa.
- Kako to misliš, pravog? Misliš živog a ne plišanog?
- Ma, ne. Mislim na pravog. Tata kaže da valjaju samo oni psi s papirima.
- A znaš li ti uopće što to znači kad pas ima papire?
- Znam. To znači da na papiru piše da je taj pas pravi pas i da valja.
- Ali svi su psi pravi psi, imali papire ili ne. Samo što su neki uzgojeni da budu čistokrvni a neki su miješanih rasa. Zar nije bolje uzeti nekog napuštenog psa, pružiti mu dom i tako on više nije sam i gladan i još ga dobiješ besplatno?
- Ali moj tata kaže da kad kupiš psa s papirima onda točno znaš kakvog ćeš psa dobiti a kad nema papire onda možeš dobiti svašta.
- Kako svašta?
- Ne znaš unaprijed kakav će ti biti pa ti poslije može biti žao što si ga uzeo.
- Pa ni za bebu u trbuhu ne znaš unaprijed kakva će ti biti, zar ne, pa je svejedno voliš jer je tvoja.
- Ma daj, pričaš gluposti. To je drugo. Beba je čovjek a pas je pas.
- Ali i pas je živo stvorenje.
- S tobom je teško pričati. Moj tata kaže da su bolji oni s papirima i gotovo.
- Molim te, sjeti me, što ti ono tata radi?
- Radi na sudu. Kaže da daje ljudima papire koji im trebaju a on kontrolira da li ih imaju pravo dobiti.
- Aha. A kad ćeš dobiti svog psa?
- Sad gledamo slike i čitamo kakvi su. Kad budemo odabrali, onda ćemo ga kupiti.
- Moj je pas mješanac, jako je dobar i jako ga volim.
- Da, ali nema papire. Nije pravi.