Kirvaj

U mom rodnom kraju kirvaj je u to vrijeme bio najznačajniji društveni i kulturni događaj. U te dane mi djeca dobivali smo lovu od rodbine. Planovi su bili veliki. Kupiti sat,naočale (sve plastično), pojesti slastice, odigrati "karike na marike", voziti se na ringišpilu, pojesti sladoled kod drugog Sulje (Suljo-slastičar, svi su nazivani jednim imenom- Suljo, ma kako se zvali) i naravno otići popiti koktu. Noćima pred kirvaj maštalo se o svemu tome.
 
Jutro na dan kirvaja, buđenje u svitanje, iščekivanje prvih rođaka. Žene ubrzano kuhaju, danima su se pekli kolači, te noći su se u pekari pekli odojci.Dok su se hladili, netko je maznuo i pojeo rep i uši. Svi se pitaju tko? Sumnjičavi su pogledi upereni u mene. Pa ja sam već UHVAĆEN NA DJELU, nekoliko puta. Ubijte me al ja ne priznajem.
 
Ulijeće prva lova, stigao je stric. Gibam u selo na kirvaj. Prva stanica, rulet. 

Zvijezda, Dinamo, Hajduk, Partizan. Gledam, procjenjujem. Frajer dobiva dva puta, ne poznajem ga. Odlučim i ja oploditi lovu. Stavljam sve na Dinamo. Paf, pušiona, dobio Partizan. Vračam se kući razočaran, tješim se, tek je počeo dan. Nikad više rulet, karike na marike su prava stvar, tamo mogu baciti na rudara (5.000), vježbao sam od prošlog kirvaja, ide me, dobar sam.
 
Dolaze novi gosti i nova lova. 

Trčeći odlazim u selo. Kupujem karike za marike. Siguran sam u sebe i dobitak. Bacam na šampanjac (10.000), crvendać, skoro sam nabacio kariku na grlić boce, bacam ponovo i ponovo i ponovo.Ništa. Potrošena je i ta lova, razočaran vračam se kući. Ovo je repriza od prošle,pretprošle i mnogih godina u nazad. Dan prolazi, nema naočala,sata, ringišpila. Stiže ponuda,"mali vozi ringišpil 5 puta, jedna vožnja badave". Penjem se po masnom dječjem ringišpilu i kao Samson hodam u krug, odvezao sam već šest  vožnji a ringišpilaš ne da dolje, nije još pronašao gologuza kao ja da me zamijeni.Uporan sam da siđem,dobijam jednu gratis vožnju i nogom u tur, gužva je, ljudi čekaju s lovom da im se djeca provozaju. Suznih očiju gledam na veliki motorni ringišpil,oooo kako taj samo visoko leti.
 
Ojađen, mastan, prljav odlazim kod Sulje, "može jedan sladoled na dug"? Sažalio se i dao mi sladoled, ajd neka, kirvaj baš i nije propao do kraja.

Gladan kao vuk vraćam se kući, pomisao na krem šnite tjera mi sline. Pitam mamu mogu li dobiti kremšnitu, a ona kaže, "čekaj da gosti uzmu prvi pa ćeš ti dobiti".Gledam goste, gledam kremšnite, nestaje jedna po jedna, tepsija se prazni, ostale su još tri kocke, pa dobro meni dosta: Jedan od gostiju,žderonja, dabog da mu prisjelo, uzme pred sebe cijelu tepsiju i kaže "idem ja ovo pojesti da se ne baci,baš volim ove s kraja". "Vooolim i jaaaaa" dreknuo sam. E to mi je bila velika greška. Mama me natukla ko vraga. Familija me se odrekl. Kažu da sam osramotio obitelj, da se ponašam kao divljak koji nikada nije jeo kremšnite, da sam ovo i ono. A ja sam htio samo ublažiti gorčinu koja se nakupila u meni. 
Otišao sam spavati,prljav,mastan i gladan u suzama. Jebeš takav KIRVAJ. 

Franjo Sabo - Sabotaža

Odlomak iz knjige (u nastajanju) "Svi moji ratovi"