Završila 9. Ćakuloda u Labinu - Teška su bila vremena , ali mi smo se trdo držali svojega (Galerija fotografija)

Sinoć je u polivalnetnoj dvorani Gradske knjižnice Labin, održana 9. Ćakuloda, na kojoj su se okupili pjesnici i pjesnikinje sa raznih strana Istre, Labinštine i puno šire iz susjednih krajeva, pa i iz inozemstva, kao što su Švedska i udaljena Amerika.

Pozamašni skup okupljenih pozdravila je zamjenica podeštota, Federika Mohorović Čekada. I tom prigodom rekla, „ne son znala ća ću gonat, kad sam prišla tuka punega srca i da ću gonat ono ča mi sada pride.

Fala vam lepa semi da ste prišli jušto tako, ne samo iz Labina i naše Labinšćini, nego od cele Istri. Drogo nam je sost ne samo našu cakavicu večeraska, nego anke lepo besedo ča, od kuda god je bude posojen. Ono ca u ime groda moram reć, je da mi je posebno drogo da ćemo večeras čut jednega čoveka ka je na 17. osmega to leto, kad smo propio našega Groda rođendan imeli i proslavili, a Pino Knapić bio dobitnik Nagrade za životno djelo“, što je publika popratila velikim pljeskom. A Federika Mohorović Čekada nadodala.

Federika Mohorović Čekada

„I ća dalje reć, najbolje niš, 9.-a je Ćakuloda, neka bude i 10.-a k letu. Fala vam lepa i uživajte večeras“.

I prije nego je nagrađeni Josip Pino Knapić,  podnio uvodno „predavanje o našoj cakavici“ , kako je rekla voditeljica i moderatorica programa Loredna Ružić Modrušan,  istaknula je, da se u mjesecu studenom, proslavlja pet godina od kada je labinska cakavica zaštićena kao nematerijalno kulturo dobro Republike Hrvatske. I potom najavila sopca Larija Viškovića, na mehe, RKUD Rudar, Raša.

 „Velo fala semi na nagrade“, zahvalio se Pino Knapić, i istaknuo, da se bez Radio Labina, puno tih stvori ne bi napravilo. Emisija koju vodim, “Užonci našega kraja“  je 26 let, sako nedeljo od jedanaest do polne, i ta emisija je najslušanija od lokalnih emisija , lokalnih radio stanica Istre i puno šire. I morem reć da na početke ni bilo lahko, tehnički. Ali smo imeli velo potporo, znate od kega? Od našeh iseljenika.

Josip Pino Knapić

Oni su su planirali da negdere v angošte mesece ili va žetvenjake, pridu doma imaju feriji i onda  putuju i kupmpanjivali nas na Labinskih kontah. A Labinske konti bile su od svih mestah. Pićon, Kršon, Nedešćina, Sv. Martin, Trget, Skitaca, pa Labin. Pa smo imeli va Raše, na Vineže, va Šumbere. Svagde smo provali i mi smo svagde imeli toliko kantaduri, i toliko supoc da smo mogli somi semi zet program.

I oni put kad su finili konti, je bil tanac za seh.

Bili su to dnevi i bilo je drugo vrijeme, kad su ljudi bili željni da cujo i sopela i da vide nošnjo, bilo je puno, puno tega. I to je bi blagdan. A ja sam napiso jednu pjesmu.

I jedan put kad je Zdenka Višković vodila program, ona je rekla, „Blagdan je kad su Labinske konti“.

I to su ljudi zapošali, perke so gledali da raneje fine fadigo na kampanje i pokle su prišli na Labinske konti.

Govorio je Pino Knapić, „ovo leto je 60 let da sam član RKUD Rudar iz Raše. A da li je malo ili puno, ne znam?“  A dopeljo me Pino Mohorović, a ja sam od 14 let napiso jednu pjesmu o Labinu. Labin je stori grod, Labin je grod starini, grod Moteta Vlacica, Đuzepini, Balda Lupetini. Grod ka ne sme umret.

Najlepši grod va liburnijske Istre. Nema lepšega groda od Labina, perke je grod kega moreš pasat stvarno cili don, i nikad nećeš ga se štufat. I jedna lepota je ko drugova nećeš moć doživet. I recitiral sam pjesmu „Labin je stori grad, Labin ne sme umret,,,,“.

Bilo je teško pisat, neki misle da ni, ali bilo je teško pisat po domoće, jer va škole ni se baš tako pustilo. Teška su bila vremena , ali mi smo se trdo držali svojega. Se trdo kako je ko, bilo va fameji. Ja sem imo forši malo srećo, da som ime jenega noneta, ki je zno i njemački gonat, i mene je bi jokon dobar, i ni mi dava delo na kampanje, nego delo s kravami malo. I on je kupeva kalendar i vrijeme Jurine i Franine.  Na kemu su bile rigi.  I on je vajka piso, „ poseja“, otrga crnog grozdje“. Alora, tamo je bio dnevnik, kede je on piso i ja bin bi jako rad to prelistat. I kad nešto neson zno , on mi je to pravil“.

Čitali smo Mate Balota, čitali smo poeziju od Zvane Črnja, a labinjonski je prva počela pisat ime ne znon, ali znon da se preziva Žužić. Jedna učiteljica, maeštra je bila.I ona je objavljivala va Istre. I tako je malo po malo počelo.

I vajka smo mi zagriženi za kovu, prvo dramo na cakavice je napiso đornalista, Armando Černjul, „Kova je naša“. I do je jednom režiseru Lojze Štambeka, a taj je prideva vodit dramsko sekciju. A bi je va Istarskem narodnom kazalištu. Va Reke u kazalištu“. I režirao je, ali nije ostvario očekivanja autora Armanda Černjula.

I na kraju je naglasio , „naša čakavica je hit, i puno toga od Gustafi pa na dalje, a za naš kroj odvajk neki su interesantni pjevači kao , Ljuna , „Enzo englez“, joko je dobra pjesma, Silvija Rejec, Elis Lovrić, je napravila va krotko vreme, joko, joko puno. A jednega šloveka ćete pasivat va Labine,  a to je vinežon, Danijel Načinović. Valter Golja, Robertina Rajkovića, Maria Viškovića, sa Serđom Valićem kantoju lepu stvor, Alena Lazarića, i još je puno takoveh ke so kantali. Bruno Krajcar, zadnji hit „Dvo po dvo“, govori je moj nono.

I da govorimo te besede tuka, ali i da melodije cujemo, a to je nešto, ca je jokon, joko od velega, valora.

Drug kraji po Hrvatske bimo rekli po svojih regijah teško je siguran son, i najteže oponirat ovemu, takovemi pjesmah kao ca su va Istre.

Cakavica je stvor, beseda, siguran sam još puno će se delat na temu. I puno i puno treba, ali treba vadit ljudi. Treba vadit gonat, i za to treba ca više i više gonat“, rekao je Pino Knapić u svom obraćanju cijenjenom skupu prisutnih, kao tek djelić iz svojih godina zanimanja i ozbiljnog rada na očuvanju jednog nemjerljivog bogatstva. Za ovaj kraj i ljude, za što je s velikim odobravanjem prepoznat i zasluženo primio od Grada Labina ove godine, Nagradu za životno djelo, a koje je on tek otvorio ka stvaranju. 

U nastavku programa nastupile su pjesnikinje i pjesnici čitajući ili recitirajući svoju poeziju  na cakavici ili ćakavici.

Prva je nastupila Elis Baćac Gobo i dobila svesrdnu pohvalu za veoma dobru interpretaciju. Ujedno je obavijestila prisutne da je ovogodišnja Ćakuloda trebala nositi predznak Međunarodna 9.ćakuloda u Labinu. Nažalost nije, zbog prebacivanja termina , gost iz Kraljeva, (Srbija) koji piše rudarske balade, trebao je sudjelovati na 9. Ćakulodi u Labinu. I  puno vremena unaprijed rezervirao je svoj godišnji odmor u Labinu i Rapcu, ne račuanjući da bi se termin 9.Ćakulode mogao pomaknuti za neki drugi termin. A upravo se to dogodilo, i pjesnik iz Kraljeva je otputovao. „A tako malo je falilo da bude među nama“, izrazila je žaljenje Elis Baćac Gobo, kao i prisutni u dvorani.

Ornela Gergorić, Loredana Ružić modrušan

Kao najmlađa sudionica nastupila je Katarina Pavlović , a potom je prema izboru Ornele Gergorić i Loredane Ružić Modrušan, kasnije i Brune Gobo,  nastupilo dvadesetak pjesnikinja i pjesnika.

Program je potrajao puna tri sata, i za sam kraj zaokružili su ga nagrađeni Pino Knapić i Mladen Bastijanić, do slijedeće, k letu 10.-e Ćakulode. U holu Gradske knjižnice Labin, i nakon 22 sata ostalo se u grupicama u lagodnom druženju i slaganju dojmova, nakon ove iznimno lijepe umjetničke večeri.

Poeziju su čitali, ili su njihova djela čitana, Josip Pino Knapić, Elis Gobo, Lorena Farkaš, Ornela Gergorić, Katarina Pavlović, Teodor Gobo, Bruna Gobo, Bepi Višković Jacon, Josip Pino Klarić, Gracijela Putina, Mladen Bastijanić, Mario Viscovich, Robertino Rajković, Marijano Širol, Drago Draguzet, Sanrdo Gobo, Zdenka Načinović, Orijana Jurčević, Alfredo Vojić, Franko Kalac, Marija Ribarić i Denis Kontošić, a pročitana je i pjesma Bepeta Viscovia Jacona, koji preko pola stoljeća živi u Švedskoj.

(K.Š.P.)14.09.2024./14:07