Zobljena letnica:Petsto dvajsi let rojenja fra Balda Lupetina, provincijala venecijanske franjevačke provinciji

U emisiji Čakaviana, urednice i voditeljice Martine Pereša na Radio Puli (7.6.2023.), u prilogu o fra Baldi Lupetini, čiji je prilog čitao pulski Porečan, glumac Valter Roša, kazivavši skraćenu verziju dijela Armanda Černjula, a autor (Černju) dupustiio je specijalno za naš portal cjeloviti prilog, kako veli, da bude vječni Spomenar za Labinjane va cilen svite.

Autor: Armando Černjul

Labinjon Lupetina osujen na smrt odsjecanjem glove i potopljen va more Venecije!

Va martinšćeke je bilo 520/petsto dvajsti let da se rodi naš fra Balfo Lupetina, ma na našu velu žalost va njegoven rodnen Labine i Istri ni obilježena, ca će pravit da so ga Labinjani zobili! Naši ljudi prave da nikad ni kasno, Toko se jedon Labinjon domisli i pred Novo leto  moramo se domislit na njega i pravit ca je dožive. Neson puno kilometar dugo do njegovega Labina, Alvone... Rojen son poli Županići, kede je rojen veli slovek va svite, profesor Josip Bepo Belušić, izumitelj električnog brzinomjera... kega je patentira pod imenom "velocimetar", Rojen je 1847./miljor kvarnor i sedmega leta, a ja 1943./miljor devetsto kvarnor i tretega leta. Za njega se zno puno tega, ali ne znomoi kade i kada je umra.

Nu, mora se tornat fra Balde Lupetine i pravit se ca son dozno o njemu i njegovej  Bojže volje. Za Vladimira Gortana, zemljodelovca i antifašista, člana "Borbe", kega je sesnastega miholjšćeka 1929./miljor i dvajsti i devetega leta Mussolinijev tribunal, ka je priša z Rima va Pul i osudi ga je na smrt strijeljanjem s dvajsti pet tiri od puški va život! Sedemnaestega miholjšćeka sejnega leta va Pule, rano va jutro prokleti fašistoni ubili so ga da mu neso doli da se oprosti od materi i oca z Berma poli Pazina, tako da nanke neso znali kede su ga zakopali. Narod je gono, a pokle su va librah pisali da je Vladimir Gortan istrijonski prvomučenik. On je bi prvomučenik i mlod umra za svoju zemlju, ma prvi prvomučenik je Labinjon fra Baldo Lupetina. Ca, je pak, von dožive, malo i nic dobrega…

Nu, prošte son da je va rodnen Labine šo va franjevački red, a pokle je šo va samostan San Francesco dela Vigna; prvo je bi gvardijon, a pokle provincijal venecijanske franjevačke provincije. Pozvali su ga na istrijonski otok Cres, kede je zosto dosta let i držo korizmene propovijede. Zajno su ga tužili da je va propovijedima koristi protestantsko učenje… Ca, je to? - pitat će se ljudi ki vo budu prošteli. Fra Baldo, koko nas vadi povijest, kritiko je slobodu volje, oprost, čištilište i drugo… Miljor petsto kvarnor i drugega leta so ga ćepali va Crese - danas se pravi uhitili - zaprlili va Venecije, kede so ga  osujili miljor petsto kvarnor i tretega leta na doživotni pržon!

To je joko trefilo Martina Luthera “oca protestatizma”…
Inkvizicijski sud va Venecije ga je tuži i sudi koko da je ubi deset, dvajsti ili forši pedese ljudi! Kad je to cu njegov nećok Mote Matija Vlačić Ilirik, koko so ga još zvoli Mathias Flacius Ilirikus, porti je va Venecijo… Sobon je donesa leteru od dvajsti tretega pomaića miljor i petsto kvarnor i tretega leta, va kej so Joghn Frederick iz Saske i Filip od Hessea jovili duždu Pietru Landu da nesto stori, da mu do pomoć… Žetvanjaka miljor petsto pedeset i petega leta vojvoda Cristoph od Wurttenberga isko je od dužda Mareantonija Trevisana da stori, pomore fra Baldu, ali nikokove pomoći…                                                                                                         

Inkvizijski sud je fra Balda Lupetina osuji sedamnaestega smokvenjaka 1556./miljor petsto pedeset i šestega leta na smrt, potpit ga va more!

Ni saki don 520./petsto dvajsti let rojenja bilo kega sloveka, a da ne gonamo va našen Labinjone i Istrijone Balda Lupetine…

Do son si vremena sa štijen talijonsku enciklopediju Treccani, jušto “Dizionario Biografico” (Biografski rječnik) ki je bogatiji od seh naših libri. Lupetina je va njenu Lupetino i zapisat ću ono ca će interesat se nase  Labinjone, a i Istrijone, ke jemajo radi cut nas labinski zajik.

“S cetrnaest let je so va samostan va Labinskega konventuala molega fratra, ki je bi kus dalmatinske provincije Reda: tu se zajno pokozo koko propovjednik na talijonsken i hrvocken dijalektima tega kraja. Krajen trideseteh leta već je bi pobornik doktrina evanđaoskih reformatora, koko je anke vadi svojega mlodega Flaciusa, študenta čovječanstva va Venecije, da gre študijat va Nemašku, namesto da gre va samostan;va ten momente Lupetina bi mu šte ulomke z Lutherovih libreti (…).

Pokle je Vlačić so študijat va Basel, Tubingen i Wittenburg…

Va enciklopedije je toliko o živote i delu Lupetini da bi mi robilo puno mesta da bi moga se pravit. Mene pježo da je Lupetina va Crese bi va kolježe s gradskim vijećem i Giacomom Curzolanen, kancelarom grofa i podestaa kega je vijeće pocitkom 1541./miljor petso kvarnor i prvega leta senjalo “persona infanis”.

VA TULIJE VEĆ VISE OD STO LET PISO DA JE BALDO LUPETINA BI HERETIK, A JA NI PRAVIN, VI STE MUNJENI…! 

(5p)28.06.2023./08:44:04