Masimo Višković i neočekivani ulov u ribolovu života

Još jednom nam se javio Masimo Višković, živuća ribolova legenda, iznimno talentirani ribolovac koji se u trenu prilagođava novonastalim situacijama i iz mora izvlači, ne najbolje, nego ono što poželi.

No ovoga puta nije uspio izvući ono po što je došao već nešto ipak donekle neočekivano.

Evo što je Masimo ispričao za Glas Istre o tom svom panulaškom doživljaju:

– Ova riba, iz ovog ribolova je zaslužila da ispričam redom kako se sve desilo.

Svaki dan bih digao 20-25 lignji na sumrak. Definitivno je pretoplo.

A od lova na zubace sam odustao već par dana jer znam da su i oni malo stali.

Ali toga je dana u 18:00 bura stala. Gas i pravo na barku – priča nam Masimo.

– Na prvoj poziciji sam odmah dobio lignju i istog trena je stavio na udice jer u ovim uvjetima inače jako brzo ugine.

Spuštam peškafondo opet i odmah dobijam i drugu lignju.

I dok sam je dizao, gledam ovu na udici i mislim:

– Oblačno je i pala je kiša… To je ta promjena vremena koju sam čekao. Moram probati na zubaca – nastavlja Masimo.

– Prođem poziciju od 15-20 metara dubine i tu se ništa nije dogodilo, ali znam da mi je neposredno ispred i jedan rub koji pada od 15 na 42 metra i polako krenem prema njemu.

I kad je stiglo na 42 metra, udari nešto kao ludo.

Znao sam da zubatac nije i naravno, sumnja odmah pada na gofa.

Ide riba na pola mora i gas u duboko.

Ručna je panula i prst mi je bijel jer je izgorio dok sam ga pokušavao zaustavit.

I tako je prošlo pola sata, a riba uopće ne popušta.

Pomišljam da može biti i tuna jer je nisam digao niti metar.

I u jednom trenu bez oklijevanja pada odluka.

Odustajem, rekao sam sam sebi. Idem na silu, puknut će najlon, tunu ne dignem.

Ručna je panula, predvez 0,80, a udice Maruto.

Silujem ja tako situaciju do granice i ni sad mi nije jasno kako najlon nije pukao.

I kad sam ugledao nešto bijelo, mislim tuna je, puknut će najlon kad vidi barku.

Ajde silovanje ponovo, samo još gore.