Održan godišnji susret iseljenika s područja Labinštine sa humanitarnom notom

Da napravimo nešto za ti deca, s posebnim potrebama

I ne smemo dozvoliti da naše koze, valje, valje više ni

Godišnji susret iseljenika sa područja Labinštine, koji godinama žive u drugim državama i na drugim kontinentima, održan je na inicijativu gradonačelnika Labina, sinoć u konobi Rogočana. U neposrednoj blizini Starog grada.

Na druženje su pozvani  iseljenici koji žive izvan domovine, a sinoć su bili pretežito iz Amerike. Većina njih živi u New Yorku, kao  prvom gradu na istočnoj obali u čiju luku su uplovljavali brodovi dolazeći iz Europe. Iako se danas gotovo rijetko putuje brodom iz Amerike u Istru i obratno, jer su avionski letovi skratili putovanje, New York je i dalje česta destinacija u kojoj su se nastanjuju i žive dugim desetljećima,  a da nisu zaboravili svoj stari kraj, koji se svake godine rado vraćaju.  Najčešće, samo ljeti.  

„Joko mi je drago da ste tu, a ljudi ki su iz ovega kraja znaju i da je tu jako puno Amerikani nekada toncalo. I to ima neku poveznicu da  ste danas s nami tuka i posle se opustite“ rekao je u pozdravnoj riječi, domaćin i gradonačelnik Labina, Valter Glavičić i riječ prepustio uvaženim gostima.

„Drago mi je da možemo biti dio ovako lijepog, već tradicionalnog susreta iseljenika i drago mi je da vas  vidim u tako velikom broju  i da vajk dođete tako rado doma. Doma u Istru, doma na Labinštinu. I tornajte nam se za stalno“, poručila je u ime Matice iseljenika, voditeljica Ureda u Puli, Barbara Buršić.

„Danas ćemo vam ovdje malo približiti projekt zaštite naše istarske koze“ ,izjavio je Enzio Pinzan, pročelnik Upravnog odjela Istarske županije za poljoprivredu i u nastavku rekao.

„ Naše koze, valje, valje više ni. Ona se zgubila i zatrla ki je ima doma ima jušto ovako da bi je ima da je lipo za vidjeti. Ali, ne smimo dozvoliti da  to nestane. Ne smimo dozvoliti da je izgubimo, ta koza je na našem grbu i ona je simbol Istre.  I sigurno da moramo sve načinit da je spasimo.

Naša agencija za ruralni razvoj, a to je županijska agencija koja provodi sve projekte za razvoj poljoprivrede i revitalizacije svih pasmina. Tako su spasili i našeg boškarina, i nakon 25 let imamo jednu određenu stabilnu populaciju boškarina. Delamo proizvode od mesa boškarina i to smo na neki način spasili.

Evo, danaska tim iskustvima ke imamo naša agencija će napraviti sve da spasimo i kozu i našu ovcu pokle tega. Ali, evo prije svega kozu. Znam da postoji od vas interes da nam pomorete i tija sam samo večeras vam reći, da Županija cijeni  jako vašu pomoć. Hvala vam lipa!  I vjerujem da ćemo svi skupa u svemu uspjet“, rekao je Pinzan.

„Još pred jeno lito dan smo usvojili ideju o očuvanju istarske koze, a znamo svi da je naša istarska koza skoro pa nestala, iz raznoraznih razloga“, izjavio je Igor Merlić, direktor Agencije  za ruralni razvoj Istre i nastavio.

„A po najviše zbog onog krivog sustava one bivše države gdje je bila proglašena štetnikom. Pa su i onda ljudi išli uz vodu pa su napuštali kozarstvo i napuštali su istarsku kozu. I to je bila potpuna katastrofa, vidjeli smo da i ta područja Istre ne bi bila toliko opožarena da mi imamo kozu.

Moram vam reći, a bilo me je gotovo sram reći , da je do pred neko vrime bilo samo 46 grla koza,  ukupno u Istri. Gotovo za ne vjerovati.

Pokrenuli smo taj projekt i sada ih ima već preko dvisto. I stvarno mislimo da ćemo u neko lito, dva doći do nekoliko miljari komada koza, gdje bi ona izašla iz zone ugroze. A simbol je naše Istre i naše Hrvatske i na grbu je naše države. I nekako je obaveza naše generacije, koja upravlja danas ovim prostorom Istre i Županije da to učinimo. Inače će nam naše generacije koje dolaze iza, a i vi koji ste toliko toga dali za Istru nećete nikada oprostiti.

To smo si uzeli za amanet, kako bi rekli, I ja sam siguran da ćemo to napraviti, gradovi su dali ogromnu potporu, Županija kao osnivač i vlasnik agencije, također. Simbolično smo kupili kozu i evo predlažem i vama da se uključite u taj projekt“, rekao je Merlić i obećao. „Poslat ćemo vam sve materijale, bila bi nam iznimna čast i zadovoljstvo da se uključite i kao veli Istrijani bi rekli, koji nisu zaboravili svoj kraj, običaje i svoju kulturu, jer ta brižna koza, to smo mi to je naš identitet, to je naša blagost. To je naša ako ćete i škrtost i sve ono što mi jesmo i zbog čega smo takvi kakvi jesmo“, rekao je Merlić i svima zahvalio na podršci i razumijevanju.

„Vajka kada vidim onu sliku jedne sklupturi kade je človek z valižom i gre ča, a sve tuka (pokazala je rukama oko trbuha) mu fali, celi taj unutrašnji dio, vajka me nekako spameti na vas“, rekla je emotivno Irene Franković, načelnica Općine Sveta Nedjelja i dodala. „A to je da ste ste šli ča, z jedno valižico, ali onu dušu i srce ste pustili tuka.   I vidim puno od vas, da pridevate tuka sako leto, znači da ljubav prema našemu kraju vajka va vami živi.

Nadam se da se vidimo i k letu, jer ipak što se tiče Istre moremo reći da lepšega mesta na tem svete ni“.

„Da vas vidim va takovem broju ovdeka večeras, baš mi je vela čast“, izjavio je iseljenik Branko Kiršić. Nismo to očekivali, ali i sam moram reći, tu su naši predstavnici, koji su nam dali to večero za niš, mi ćemo se odužit jednom lepom gestom, nekem ke su stvarno vele potrebe va Labine. Deca sa velemi potrebami. Iz Udruge Krilo Labina.  I ako se slažete da, za ti deca nešto mi napravimo. Ako bi mogli samo, ča ki more, i koliko ki more. I opet pozdravljem svi ti naši lepi ljudi ki si je sudbina zela nekamo po svete. Mi smo svi neka sudbina kamo nas je zabrnala tu nas je zabrnala. Ali se vajka tornujemo nazad tu na svoju  grudu kade su nam naši koreni. Alora, ostanimo tako. Pridimo nazad sako leto, uživajmo u te lepe Istre i va Hrvatske i homo tako dalje“, rekao je Branko Kiršić i zahvalio na pažnji.

„Jako sam zadovoljna da su svi došli tu i da nas je mnogo. Uspjeli smo za mamograf,  i tako smo uspjeli da naš koren ide napred, vas molim da napravite i vi nešto za ta deca, sa posebnim potrebama“, rekla je iseljenica, Marina Šumberac.  

„Drago mi je da smo se u tako lijepom broju skupili i nadamo se doći i druge godine. Želimo skupiti neku donaciju, a svaka donacija je dobra, za našu djecu koja imaju potrebu“, izjavila je Mirela Verbanac, iseljenica iz New Yorka.

„Spreman sam temu da mi pomoremo njih, ko grod, ko općine, i ko županija, ali i ko ljudi na neki način. Kupite kozu ka je dalje poli njih i dalje se razmnožava, i to je ta poanta koju sam želio reći. Mate Balota je napiso jednu pjesmu „kako je krepala koza“. A ja kad vidim seh vas tuka skupa i nas va mi, to sigurno naša koza neće nikada krepat“, poručio je gradonačelnik Glavičić. 

U ugodnom ambijentu otvorene terase,  u  konobi Rogočana, uz harmoniku i kanat Serđa Valića i ne samo njega, jer pjevalo se za svakim stolom, veselo raspoloženje uz tradicionalnu istarsku večeru, potrajalo je do dugo u noć. (K.Š.P.)04.09.2024./11:53:16