U Šušnjevici se kuhalo u tri lonca, tri kombinacije, sve pod istim imenom - maneštra (Galerija fotografija)

Veliko uzbuđenje vladalo je proteklog vikenda u Šušnjevici, gdje su se okupile generacije, od najmanjih predškolaca, do nasmijanih teta mlađe do zrele životne dobi. 

A sve s ciljem druženja na vlaškom jeziku i spremanja hrane na već pomalo zaboravljen način. Naravno, ne i u Šušnjevici, dok postoji teta Silva Štroligo, njezini recepti se čuvaju od zaborava. Kuhalo se u tri lonca, tri različite kombinacije, sve pod istim imenom,  maneštra! Jelo koje je othranilo obitelji, a kao posebna delicija bilo u hladnim zimama. Jelo sa žlicom rado se jede i danas, samo u onim obiteljima koje imaju tu privilegiju da se tradicija sačuvala od zaborava. Uz vlaški jezik čijih je izvornih govornika podno Učke u Općini Kršan, sve manje, na sreću još uvijek postoje živi govornici, koji čuvaju to blago nematerijalne baštine. 

„Najstarija sam ovdje, imam 91 godinu, ovo kuhanje maneštre nije bilo teško, ali ja imam velu poteškoću jer sam izgubila sina i muža, svi su bili mladi. Od pedeset i devet let sam ostala udovica. A od osamdeset let su mi umrli Štroligo sinovi. I ni mi niš teško samo nimam one tu zadovoljštine (na prsa pokazuje rukom, op.a.). Imam četiri praunuci, unuka i unuku, i oni imaju svaki po dva diteta. I tu živim u Šušnjevici i dobro je. Znate živim za tu djecu.

Danas smo kuhali maneštru s repom, i lešo mesom, i govorimo vlaški. Nešto malo su djeca pomagala. I ne mojte nam zaboraviti Šušnjevicu. Prijdite još, mi smo jako dobri i vredni ljudi. Sposobni, a veli siromahi smo bili, ma mi smo sada bogati. Samo zdravlje da nam potraje,  i te nesretne guerre da se očuvamo. Imala sam sina, poginuo je na Kninu. I danas se s tugom prisjećam, što je guerra“, rekla je Silva Štroligo.

„Završila sam drugi razred, gulili smo krumpir i mrkvu, a drugo sve radile  su tete.  Nije bilo teško, mi ništa nismo sjeckale, to su radili veći.  Vruće je bilo, ma, onako. Fina je jako maneštra, jedem ovu sa repom“, rekla je Alesia Načinović.

„Porezao sam si prstić, pa sam prestao pomagati, a gulio sam krumpir, i to mi se najviše sviđalo. Dogodilo se odmah na početku, pa nisam više ništa pomagao, bio sam u poštedi“, rekao je šestogodišnji  Teo Stankić.   

I dok se pripremalo povrće za maneštru, neki od sudionika su se igrali, o tome nam Emily Popov Surian kaže, „dečki su nas gađali avionima od papira, koje su sami napravili. Gađali su nas djevojčice, pa smo im mi uzimale te avione.  Završila sam drugi razred i sada ću ići u treći. A najljepše mi je ovo sada, kad se jede maneštra od povrća“.

 „Došli smo ovdje oko devet sati prijepodne, i malo pokazivali djeci kako se gule krumpirići, mrkva, i kako se reže, objasnili smo postupak kuhanja maneštre na vlaškom jeziku. Mislim da djeci nije bilo teško, jer su od želje išli to raditi, i bili uključeni u pripreme“, veli Marina Mikuluš. „Maneštra je jedno jelo za koje svi znamo od starine. Što god se je moglo, se stavilo u maneštru, koji put od povrća, koji put je bio fažol i pašta. Kuhala se od onoga što se imalo u kući. Prije je bilo domaćih kobasica, pancete, i bilo što da se stavilo unutra, kost, zamirisalo je maneštru. Bila je uvijek okrepljujuće jelo jer se uz nju pojelo još i par fetica kruha i komadić kobasice ili što već od mesa unutra. Tako da je to bilo jelo za dušu i tijelo, pogotovo po zimi.

Lijepo je ovo što se uči djecu da od malih nogu jedu sa žlicom. I da vide kako se to sprema i što se sve tu radi. Od jutra nam je bilo friško, a poslije uz lonac u kojem se kuhalo bilo je i vruće“, veli Marina Mikuluš.   

„U cijelom programu bilo je djece od tri godine pa do uzrasta od 12/13 godina, svatko je sudjelovao na svoj način. Neki su pomogli čistiti povrće, neki su samo gledali, a neki su izrađivali, slikali radove na temu maneštre, tako da ima krasnih radova. Svi su na svoj način sudjelovali u stvaranju maneštri“, rekala je, ravnateljica Interpretacijskog centra Vlaški puti, Viviana Brkarić.

Kuhale su Marina Mikuluš, Silvana Štoligo (teta Silva) i Vivana Brkarić, „imamo tri vrste maneštre, a u jednom loncu se još uvijek kuha, i to će biti četvrta maneštra.

I koliko vidimo, svi  jedu, jer su gladni, nadam se da će se i zasititi i biti zadovoljni sa ovako provedenim danom. Malo nam je bilo vruće, ali bolje da je vruće, to lakše ignoriramo, nego da je hladno“, rekla je Viviana Brkarić. (K.Š.P.)19.06.2025./06:27:19