OSOBNO – Adriano Šćulac: I tako sretoh dobre ljude

Ljudi se druže. Pričaju. Tko zna kad i o čemu? Lijepo je to. Druženje, pričanje, pogotovu o temama koje su neobavezne, s kojima se društvo slaže. Ako pak i ne, bitno da nema svađa, i naravno da su drugačija mišljenja dobrodošla. Još kad su udvoje, ljepše je. Nisi sam, a nije ne preveliko društvo. Zar se ne veli „kod dvoje, treći ni ne treba“.

Tako da, neka druženja i priča. Neki dan sretoh dvojac koji se druži i priča. Ne znam im baš teme. Ali imali su o čemu. Jedan poduzetnik, općinski vijećnik, nekada nogometaš i nogometni trener. Drugi novinar, boćar, nekad i pročelnik u jednoj općini. Priče za stolom. Na stolu pivo (bez alkoholno) i naravno Coca Cola, mobiteli, bez njih je danas nemoguće, raditi, aktivan biti. Ono, u tijeku si svih zbivanja.

Meni zanimljiv dvojac. Kad bih rekao prijatelji, ne bi bio iskren. Dobri poznanici, svakako da. Drago mi ih je bilo sresti. Nakratko, ali ipak. Prvo samo pozdravih s par riječi. Kasnije se vratio ovjekovječiti njihovo druženje, koje vjerujem nije bilo prvo, a želim da ih bude još mnogo. Jer, dvojac ima itekako o čemu pričati. Iskustva i znanja su im neupitna. Pa nek` to bude i uz takozvanu „brzu hranu“ samo da druženja ne budu „brza“, nek` traju i nek` budu sve, samo ne brza. Neka ne ostanu, samo uspomena.

1_12